Na ponašanje deteta, kod eventualne stomatološke intervencije utiču brojni faktori, kao što su razvojni nivo, osobenosti temperamenta, prethodna (neprijatna) iskustva, uticaj roditelja i okoline itd.

Roditelji utiču na ponašanje svoje dece u stomatološkoj ordinaciji najčešće na nesvesnom nivou. Tako, na primer, roditelji koji dolaze sa podozrenjem ili nepoverenjem u izabranog doktora, prenose svoju napetost na dete (tzv. indukovana anksioznost). Roditelji sa izraženom potrebom da zaštite svoju decu i kontrolišu svaku situaciju predstavljaju poseban izazov u komunikaciji.

Uspešan rad sa decom, podrazumeva uspostavljanje kontakta i odnosa kako sa detetom, tako i sa roditeljima. Ponekada, čini se, teže je dokučiti kako komunicirati sa roditeljima. Neki roditelji imaju poverenje u Vašu procenu, sposobnosti i procedure koje sprovodite, ali su česti i oni drugi koji dovode u pitanje Vaš kvalitet procene, odluke i opravdanosti procedure.

Uspostavljanje jasne i adekvatne komunikacije, od velikog je značaja za uspešnost sprovođenja dijagnostičkih i terapijskih procedura. Ako naučimo da razgovor usmeravamo, a strahove, burne reakcije i pritužbe vratimo u kolosek konstruktivnog dijaloga, ojačaćemo naše samopouzdanje i sposobnost da izađemo na kraj sa izazovnim klijentima.

Komunikacija sa roditeljima

 

Saveti za uspešnu komunikaciju

SLUŠAJTE I NE ZAUZIMAJTE ODBRAMBENI STAV

Roditelj ima potrebu da ga čujete. Zato, ne zauzimajte odbrambeni stav, čak i ako se ne slažete. Ne prekidajte ih dok ne završe i pokušajte da dokučite uzroke njihovih sumnji ili pritužbi (da li su izazvani realnom situacijom ili im je poreklo u strukturi ličnosti). Pokušajte da ih podsetite da i oni i Vi imate isti motiv – dobrobit i zdravlje deteta. Naglasite da su ovi motivi, temelji na kojima treba da sarađujete. Komunikacijom i ponašanjem ne smete ugroziti svoj profesionalni autoritet.

POKAŽITE SAOSEĆANJE

Senzibilni roditelji imaju potrebu da svoje dete dožive “bez teškoća i problema” kao i da “se dete ne muči tokom intervencije”. Njihova deca teže podnose odvajanje i intervenciju. Podržavajući stav (i prema roditeljima i prema detetu) uz postepeno uvođenje deteta u proceduru je odgovor na ovakve situacije.

KORISTITE “JA” TVRDNJE

Primer: “Imam utisak da naša komunikacija nije produktivna kako želimo da bude”, umesto “Vi pravite probleme i odbijate da me čujete-razumete”.

BUDITE PRECIZNI

U situacijama kada se Vaša profesionalna procena dovodi u pitanje držite se argumenata i činjenica. Nepoverenje roditelja ne shvatajte lično, ne branite sebe već ostanite fokusirani na teme od značaja (procena, preporučena procedura-tretman, očekivan ishod)

POŠTUJTE NJIHOV IZBOR

Ne zaboravite da koliko god sebe uložili, nekada ne možete izbeći neželjeni ishod. Uprkos Vašim naporima da im obrazložite argumente da donesu dobru odluku, njihovo pravo je da to ne prihvate. Na kraju, značajna je spoznaja da ste radili pofesionalno i moralno.

NAGLASITE DA STE „NA ISTOJ STRANI“

Primer: “ I Vi i ja imamo isti cilj-uspešan tretman-lečenje Vašeg deteta“