Iskustvo kliničke prakse ukazuje da uspešan tretman dece u stomatologiji, zavisi i od veštine prilagođavanja komunikacije i ponašanja, razvojnom nivou deteta. Prilagođavanje se odvija na više nivoa, od ambijenta ordinacije sa pratećim detaljima (npr.bombone koje smanjuju rizik od nastanka karijesa) do kontakta i sadržaja komunikacije.

Ovaj vodič je osmišljen kao interakcija pacijent, roditelj i stomatolog sa sledećim ciljevima:

1. Upoznavanje

2. Redukcija nelagodnosti i straha od stomatologa

3. Razvoj svesti kod dece i roditelja o značaju oralnog zdravlja

4. Razvoj pozitivnog stava prema odlasku kod stomatologa

5. Izgradnja odnosa poverenja

6. Pružanje dentalne nege i lečenja na konforan, minimalno invanzivan, bezbedan i efikasan način

Neophodno je da stomatolog pored razvijenih komunikacionih veština i sposobnosti prilagođavanja individualnim osobinama deteta, da poseduje empatiju, toleranciju, fleksibilnost.

KORACI KOJI VODE ŽELJENOM ISHODU:

1. Procena deteta, njegovih želja i sposobnosti. Razgovor sa roditeljima na temu razvojnog nivoa (konkretno/ apstraktno mišljenje), kako reaguje na novine, da li i inače ispoljava anksioznost ili strahove… Tokom tretmana stomatolog konstantno obraća pažnju na eventualne izmene u stavu i ponašanju deteta, kao i na eventualne emocionalne ili telesne indikatore da je u stresnom stanju. Ovakve promene u ponašanju zahtevaju obraćanje pažnje, nikako ignorisanje.

2. Zajednički dogovor – stomatolog da predstavi i uskladi dijagnostički i terapijski plan rada sa roditeljima i ukoliko razvojni nivo to dozvoljava, da isto iskomunicira i sa detetom. Ovo podrazumeva navođenje benefita, kao i mogućih rizika dijagnostike i intervencija. Prezentovanje argumenata na osnovu kojih roditelji odlučuju šta je u najboljem interesu deteta.

3. Navikavanje – prva poseta stomatologu je u cilju upoznavanja, ne i intervencije.

4. Roditelji treba, ukoliko je moguće, da ostanu u čekaonici, kako bi se sa detetom uspostavio nezavistan kontakt u kome dete dobija na značaju.

5. Komunikacija – specifičnosti/pravila

• Kaži – pokaži – uradi (planiranu proceduru detetu prvo objasniti na način koji može da shvati, zatim pokazati i na kraju uraditi)
• Pitaj – reci – pitaj (pitati pacijenta kako se oseća u vezi procedure i posete stomatologu, potom objasniti proceduru na način koji ne deluje preteće, te ponovo pitati pacijenta sta misli o tome)
• Neverbalna komunikacija – da govor tela prati verbalizovani sadržaj
• Distrakcija – pomeranje pažnje pacijenta u momentu kada procedura može da postane neprijatna – audio, video sadržaj ili efekti.
• Kontrola – omogućiti detetu da se oseća kao aktivan učesnik u praksi stomatologa.